Samo hrabro

Bilo jednom u WordPressu.

(…na osnovu stvarnog događaja)

Samo Hrabro

E moj Vladane!
Dao si mi reč gazda. Gledao si me u oči.
Pružio sam ti ruku, jer reč je reč, gazda Vladane. Gde će ti duša zlatiborska? Krvarili su neki za tu zemlju sa koje ubireš plodove. Al’ jebe se tebi za pretke, obraz, i reč. Snaš`o si se ti jer još uvek ima onih koji bi da stave so i koru hleba na sto za svoje sinove i ćeri. Propinji se, kočeperi, trljaj šake… Sve se na tvoje ime knjiži u nekim katastarskim mapama, al’ odavno sam ja naučio da se najviše strada od naših. Puno je pognutih glava. Previše ih je gazda Vladane… Niko da ustane, da ti priđe i pita te da li je on tvoj rob, ili rob robova? To je karta na koju ti igraš. Adut kojim sečeš volju za otporom koji satireš u korenu vređanjem i ponižavanjem tretirajući ljude gore od stoke jer zbog nemaštine pristaju na sve. Nadaš se da će sve otići u zaborav jer smo raštrkani po ovoj tužnoj zemlji. Da smo izolovani i otuđeni. Da nismo u mogućnosti da se sastanemo, potvrdimo i posvedoćimo bilo čiju od naših najamničkih sudbina, a ne znaš da to prerasta u melanholiju za onim ljudskim i čestitim u čoveku. Zajebo si se s’ procenom gazda. Prošlo je vreme kad pored kuće “begova” nisam smeo da prođem na konju. A bilo je, ili da sjašem il da mi skinu glavu. Vidiš, ne plašim se ja tebe. Otrgo sam svoju stranicu iz te tvoje priče…
Kažeš, vidiš da nosim brojanicu. Nosim je. A ti? Šta ti brojiš gazda Vladane? Čestite starine koje plaču na kolenima između redova nadajući se da ih niko ne vidi? Žene koje padaju ko pokošene mačem prejakog sunca? One odvaljene od stene kojima krv lipti iz nosa a koji rade za kolevku jer im je žena trudna, il’ one umorne avetinjske likove inficiranih usana i očiju koji još uvek vuku noge između redova tvojih špalira malina? Kažeš, ne vidi im se kraj, a zaboravio si da je najveći daljinomer čovek od nečoveka.
I bi reč tvoja:

„Ma boli me bre… nisam vas ja zvao s’ kićen kurac da dođete kod mene“.

Bravo!
Al’ nemoj da mi citiraš Bibliju. Okliznuo si se na startu gazda. Pozovi oca svog i njemu se pohvali dokle si stig’o jer ono što ti je od njegovih predaka ostalo dovelo te je dovde, a ono što si ti sada ne da ti da se vratiš.
Ne valja ti rabota Vladane. Neko je već napravio korak ka daljini koja ne postoji. Pronalaze se ljudi, pišu svedočanstva… Zvuk tišine je razbijen. Vidiš, upleten si u mrežu kojoj se ne vidi kraj…

2 thoughts on “Samo hrabro

Komentar:

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.