Mislio je da ludi… Koliko juče, Gavra je u južnobačkom okrugu, u ribnjaku pored Gložana svojim očima vid`o da delfinima svetle oči ko crveni fluorescentni dugmići. A večeras je primetio crvene tačke na tuji u komšijinom dvorištu. Hmmm, nemoguće… ali kad` se okrenuo video je nekoliko dečaka koji su uperili svoje igračke sa laserima…
– Čika Gavro, pogledaj, trešnje u martu!
Mali probisveti, pomislio je, mora biti i da je ono sa delfinima bio neki njihov trik. Ćutke je prošao pored njih, ušao u kuću, seo u fotelju i upalio TV. Dok je čekao svoju omiljenu reklamu pravio je kolutove od duvanskog dima između kojih je vežbao:
– Brza mreža brzu stiže stizaće još brže mreže.
– Brzamreža brzustiže stizaćejoš bržemreže.
– Brzamrežabrzustižestizaćejošbržemreže…
Zapalio je i treću cigaretu ali omiljene reklame još uvek nije bilo. I baš u trenutku kad je reklama počela čuo je buku u kupatilu. Bila je to kap koja je prerila čašu. Prošle nedelje stavio je pločice sa bordurom pingvina… Ako je neki uljez, (pomislio je), ima da ga skrljam k`o posne bombice niz gušu. Lagano je otvorio vrata i video aždaju kako sere. Što je mnogo, mnogo je. Sastavio je dva prsta imitirajući pištolj i počeo da puca:
– Bam, bam, bam…
Otisak na displeju 