Znam, znam da sam ti sto puta pričala… klečala sam pored nje na podu dok je crtala na papiru. Prstom je pokazivala: kuća, oblak, sunce… „Ally McBeal“ je bila na TV-u. A onda se čulo. Nikada neću moći da zaboravim taj njen trzaj i kako me je uhvatila za nadlanicu. Neočekivano jak stisak za jednu dečiju ručicu. Pogled i stisak. Onda su javili da je krenulo bombardovanje. Mama je tu, kažem, ne brini. Danas sam videla ženu… vodi dete s’ krvavom šakom u marami. Mali, drugi razred, pronaš’o petardu… Kažu, dobro je. Šta je dobro? Dvadeset dve godine osećam na nadlanici pet njenih noktića. I dalje peku ko prokleti satanistički pentagram. Opekotine su nam u srcima. Nadam se samo da nisu i u njihovim…
Ugasi svetla. Ugasi i tu jebenu pesmu, molim te. Dođi pored mene i zagrli me. Ostavi samo srca na jelki da svelte.
Otisak na displeju 
Povratni ping: Home party – JohnyMontana