Dom zdravlja

Dom Zdravlja

Čekaonica

Sedim na klupi u domu zdravlja i čekam.
Ne volim ove nove, privatne očne ordinacije sa kompjuterima i okvirima za naočare koji samo oni mogu da nabave…
Ja sam jednostavan čovek.
Volim tablu sa onim naopakim slovima, i onaj štap za pokazavanje koji drži doktor, i one naočare na kojima se menjaju sočiva, i kutiju sa sočivima…
Sedim na klupi i čekam.

Dva “gospodina” mi svojim razgovorom privlače pažnju:

Dijagnoza

– Kažem ti, u motelu prema Jagodini doček je 7.000 dindži, plus piće u neograničenim količinama.
To je džabe brate.
Idemo?
Idemo.
A ko svira?
– „Smak sveta.
Ne zezaj.
Ne zezam brate, tako se zovu, to im je valjda fora…
E’l imaju pevaljku?
Jok, nemaju. Da si vid’o plakatu, sve bi ti bilo jasno.
Nisam jeee… gde da je vidim?
Brateee, ja sam je gled’o u Brestovačkoj banji na zanatskoj zabavi. Pitaj Gruju…
Dobraaa, a?
Cunami. Počistila nas…
I kol’ko ste pukli?
Ne pitaj brate.
Ajd’ kad odvezem “ovu moju da svratimo negde na piće i da se dogovorimo.
Ajd’. A gde ti je…?
Na psihijatriji.
I moja brate.
Šta ćeš, jebiga, ludilo…
Onda oko 13h kod “Dva Brata”.
Aj’ kasnije,  moram da stavim zimske gume na “Audi-u” brate.
A gde ti je “Jeep”?
Dao sam ga njoj. I za njega mi treba 800 evra.
Šta ćeš brate. Šta se mora, mora se.
Jebi ga, vidimo se.
Vidimo se brate.

Terapija

– Da li vidite ovo?
– Ne baš…
– A ovako?
– Bolje je.
– Čekajte da promenim.. Trenutak….  A sada, jel’ bolje malo?
– Odlično. Sada sve jasno vidim doktore.
– +3,75. Oba oka.
– Koliko je to opasno?
– Nije opasno, ne brinite. Pratićemo situaciju.
– Hvala Vam.
– Nema na čemu.
– Doviđenja doktore. Vidimo se za tri meseca.
– Ajd’ u zdravlje…

Lek

– Ovako ide: Četvrtak, petak, šestak… Pa onda dva puta spavam, pa nova godina. Jel tako tata?
– Otprilike.
– E tako je.
– A ako zaspim tata?
– Šta ako zaspiš?
– Da li će Deda Mraz da mi donese poklone?
– Hoće, naravno. Staviće ih ispod jelke.
– Tata, e’ moram i sa novom haljinicom što mi je mama kupila da nosim vunene čarape?
– Pa znaš da ih svi nosimo. I mama, i bata, i ja. Ali neće nam biti hladno. Založiće tata više nego obično…
– Imaćemo i slatkiše i slaniše?
– Imaćemo sve Minja.
– I sve da stavimo na stočić kao prošle godine i da sedimo na podu i duvamo balone. Da uživamo i da jedemo da bi bili lepi i zdravi. I kad ugasimo svetla onda upalimo prskalice i brojimo: deset, devet, sedam, jedan…
– Tako je.

– Tata.
– Molim.
–Da te pitam.
– Pitaj.
– Šta ti je rekao doktor?
– Rekao je da gledam u daljinu, i da tebe, batu i mamu, uvek imam na vidiku. Tako se oštri vid, i tako se mogu videti i stvari koje su nekima nevidljive.
– Kao što Deda Mraz vidi decu i zna da li su bila dobra?
– Tako je… ali moram da nosim naočare kad’ ti budem čitao priče.
– E onda će mama da mi čita priče.
– A zašto Minja?
– Pa da te ne bole oči tata.

4 thoughts on “Dom zdravlja

  1. Povratni ping: Dom zdravlja – JohnyMontana

Komentar:

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.