Umesto posta

Sada mi je žao što to nisam slikao. Kad` u 21 veku zateknetem uredno adresiranu i upakovanu pošiljku na svoje ime, na stepenicama, u prljavom haustoru zgrade, (iako redovno plaćam održavanje), ne mogu a da se ne zapitam:  

U kom to ja svetu živim? I da li sam srećan u njemu?

Ne znam… možda samo oni koji me dobro poznaju znaju šta me to može pogoditi. A eto, pogodilo me je, i baš baš dotaklo. Ali nije to nemar stanara, ili poštara… Znate, ležao sam ja na takvom krevetu i navik`o sam. Mene to ne iznenađuje. Stvari se pomeraju na bolje ili na gore, ali i okolnosti su promenljive, zato i moja sreća nije u tome. Pokušaću da izbegnem neke reči jer ne bi da budem patetičan… Pogodila me je blagost, a to je, priznaćete, retkost. I ma u kom svetu da živim, i bez obzira na okolnosti, ja sam srećan baš zbog tog poklona nade, i za mene, i za Vas. Jer blagost Čoveka nas ne može povrediti, ona nas samo može oplemeniti.

Hvala na poklonu Stanimire!