Dok si pored mene

Ono, kad sam bio klinac, i kad sam preras’o Deda Mraza i novogodišnje paketiće, sećam se da mi je najdosadniji datum u tom periodu bio prvi januar. Popisi u radnjama, kasno ustajanje, svi ćute i šetaju u pidžamama, pozivi telefonom, zvonjava,  čestitanja… Na TV-u repriza zabavne emisije Nele Eržišnik kao Marica Hrdalo i skijaški skokovi u Garmiš-Partenkirhenu. A onda, ručak, neizbežni slalom Bojana Križaja, i još veće ludilo: Novogodišnji koncert Bečke filharmonije!

Kasnije, kad sam kao mladić izgustirao novogodišnje proslave s’ društvom sve mi je više odgovarala ona izreka Mome Kapora:

Nova godina je za amatere, za one koji nikada ne ostaju posle ponoći u kafanama.

Dakle, sve je viđeno:
I zadimljena sala u kojima dominira okićena jelka, i disko kugla, i girlande, i šljokice, i guranje zadriglih direktora sa znojavim košuljama i masnim prstima uz pohotno talasanje kukova u ritmu opšte-narodnog veselja njihovih debelih supruga s’ punđama.
Sneg je opet Snežana!

A danas:
Ispred privatnih hotela parkirani džipovi. Otvaraju se vrata limuzina, izlaze devojke golih trbuha s’ pirsingom na pupku i istetoviranim leđima. Kreću se suknje, izbačene grudi i noge u svetlucavim čarapama uz izazovno gibanje tela, u pratnji namrštenih likova s’ obrijanim glavama, crnim naočarima, i mobilnim telefonima.
Brate… Insomnia.

Ne znam…
Mojoj ženi i meni nisu nešto naročito bitni ti praznični datumi i proslave. Mi nikako ne možemo da se uvrstimo u važne, atraktivne, i viđene osobe. A i nije nam važno… Dok drugi parkiraju svoje Audie i Mercedese ispred luksuznih hotela ja “parkiram” dve kante s’ ugljem pored peći i ne biram trenutak kada ću da pišem.
Samo što sam seo za sto i počeo – otvorila je vrata. Bez šminke, bosa, u jednostavnoj kućnoj haljini s’ bretelama, s’ mačkastim pogledom i napetim mišićima na listovima. Način kretanja, pogled, sve je kod nje obeleženo gestom skrivenom u razumevanju. I baš to njeno razumevanje za moje „trenutno nadahnuće“ bilo je ono što mi se kod nje sviđa. Da su ti moji „unutrašnji doživljaji“ vredna pojava u mom životu ona je znala još od samog početka. Onako, u dovratku, očima mi je dala znak da je sad’ pravi trenutak:

– Skreni pažnju Minji dok ne sakrijem negde njen novogodišnji paketić.
– OK, namignuo sam joj. Biće rešeno…

Nije to mala stvar… pisati, poklanjati sebe drugome, a uz to znati da pored sebe imaš nekoga  ko je blagonaklon da prihvati postojanje vaše zajedničke priče. Pogledom sam ispratio hod svoje žene kako odlazi i nosi svoju sočnu zadnjicu nalik na novogodišnji kolač, tik ispred mog nosa…

*

Godine dolaze i prolaze, a zapis koji ste upravo pročitali napisan je pre osam godina. Ponavljam se, znam, ali potrudiću se da Vam više ne dosađujem. Jebiga, život nije bajka, a kako starim kontam da mi neke stvari postaju nevažne. Evo, i bivšu godinu definitivno je obeležilo nekoliko novih svetskih hitova a ja iz toga ništa nisam naučio. I dalje vrtim moju staru pesmu.