Zamrznuta sećanja

Znaš, poznajem ljude sa polomljenim osmehom. Zato budi pažljiva sa okvirima ma bio on tvoj, nekog tvog druga ili drugarice, ili bilo čiji. Ako mi ne veruješ, protresi snežnu kuglu svog detinjstva. Vidi…  Postoje ljudi koji ne poštuju okvire pa polome staklo. Onda se voda razlije i sve nestane u toj bujici a deci ne ostaje ništa drugo do nade da će radost koju su imala ostati u njihovim sećanjima. Prevelik je to put za njihove sitne korake jer sve o čemu razmišljaju praznina je onog što je moglo biti. Nešto kao slagalica od komadića koje ne mogu da pronađu. Dešava se ponekad da se takva sećanja zamrznu u njihovim glavicama pa negiraju svaku mogućnost svrsishodnog delovanja, i kasnije, kad porastu, mogu posedovati čitavu imperiju, i gledati Sunce kroz neprobojno staklo, u njihovim očima uvek će biti zima.

Advertisements

25 odgovora na “Zamrznuta sećanja

  1. И увек када се вратим овде помислим шта сам све пропустио од неколико вас. А ти си свакако међу њима, ово је сјајно.

  2. Заиста треба бити пажљив према оквирима, како туђим тако и својим. Лепо написано.

  3. Evo i mene, školski primer sa polomljenim i zalepljenim osmehom, ponekad otpadne po koje parče, ali ponovo se zalepim iskrenim rečima prijatelja, punom čašom i muzikom iz prošlog veka…

    Nije me dugo bilo u wordpress-u, neke prijatelje ne nalazim na istoj adresi, odselili se, neki kao ja otišli pa se zaboravili vratiti…

  4. A to si ti!? Odala te Minja, da znaš…. I Gam banja. 🙂 E bitango jedna, kako mi je samo krivo bilo kada te nisam nalazila na staroj adresi. Ode, kažem, čovek bez pozdrava, bez reči. Sve sruši i zapali onako divne reči, velike ko kuća, vredne ko dukati. Još kad bih znala što… I ništa ne ostade sem praznine….
    E dobro te ja našla i računaj da smo se sad izgrlili, izljubili i izlupali po leđima kao stari prijatelji!

  5. Znaš, poznajem ljude sa polomljenim osmehom…
    …mogu posedovati čitavu imperiju, i gledati Sunce kroz neprobojno staklo, u njihovim očima uvek će biti zima.

    Сјајно! Да си написао само ове две реченице мени би било довољно…

  6. Okvire uvijek treba poštovati ma čiji oni bili i ostati svoj, te omogućiti drugima da budu svoji i ostvare svoje snove, želje i maštanja. Lijepo napisano. Pozdrav.

Komentar:

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.