Veliko plavetnilo

Ja sam priča. Baš kao i ti. Priča koja ima svoj početak i svoj kraj. Ja sam “to nešto” smešteno između početka i kraja. Dakle, ako te interesuje ko sam, jedino ti ostaje da čitaš. Ja sam asocijacija podstaknuta raskorakom imaginarnog i stvarnog. Izazov izražavanja obojen rečima, i tvoje nezadovoljstvo proisteklo čitanjem…

*

Pričao mi je otac:

– Ako te interesuje ko sam – sad znaš. Ja sam priča. Isto kao i ti.

A ni moja majka nije sedela skrštenih ruku:

Piši kao što govoriš, čitaj kako je napisano.

O Bože! Jel priča ima tu draž ostvarenja neuhvatljivog sna ili buncam?

*

I rešio sam. Ako sam ja priča, onda ću je napisati sam. Neću da propustim cirkus u koji sam uvučen, ali ću u tom cirkusu biti klovn, uveren da ću tu, u centru opasnosti biti najbolje zaklonjen.
Mission impossible!
Svaka priča ima kraj. Svi smo ukrcani na “Titanik”. Samo sam brojka u rubrici. Statist u predstavi. Plesač u balu pod maskama povodom stvaranja jednog iskričavog sveta.
Kažu:
Možeš putovati pod okriljem slave, razumevanja, novca, moći, znanja, sile, ljubavi, siromaštva, boga… Plovidba je obojena misterijom prostranstva koje se pruža pred tvojim očima. Pod teretom te misterije padaju sve maske. Tako je to sa Titanikom.

Onda, šta znači moja, tvoja, ili bilo koja priča, u ovoj nepreglednoj koloni ukrcanih putnika?

*

U brodskoj kabini, (u delu rezervisanom za žonglerke i klovnove), počinjem da pišem:

Minja je na palubi. Verovatno zabavlja putnike izvlačenjem zeca iz šešira ili nekim šarenim maramama koje nemaju kraj. Na tri koraka od mene T. se trti ispred ogledala jer “ne može” da skine haljinu. (Ni ona ne sedi skrštenih ruku. Ima čitav arsenal lukavstva). I evo me. Plivam ko Leonardo DiCaprio u onom filmu da joj pomognem u nevolji. Rukama joj sklanjam kosu s’ leđa i hvatam metalni jezičak.

Zeeeeeep!

Volim taj zvuk povlačenja rajsferšlusa.
Ne smeta mi njena radost, ni njen vedri pogled.

OK priznajem, nevolja je sa plimom i osekom, ali zar za to nije kriv mesec? A sa burom nevolja je još veća. Tad silazimo u potpalublje. Ali ta priča nije bajka. Nije uvek. Onda me povuče za rukav i kaže:

– Kuda? Nije ti ovo prtina. Ne možeš kroz more da napraviš put.

Zatim podigne Minji bradu, stavi joj dlan na obraz, i namigne. Minja, (ko Hermiona Grejndžer), pucne čarobnim štapićem i mi promašimo ledeni breg. Posle se popnemo na pramac, širimo ruke i letimo pod okriljem sopstvene priče sve u nadi da ćemo izbeći brodolom.

Volim T. Volim kad mi kroz prisnost pokaže da je uz mene. Nije to bez dobrih strana. Daleko od toga. Poštujem to njeno herojsko nošenje tereta…

*

Ponovo se vraćam za sto i bacam se na pisanje. Ponavljanjem jednog te istog pitanja svedočim o njegovom značaju i nastavljam da kucam:
Koja je suština sopstvene priče? Talasanje koje gibanjem zaklanja beskrajni horizont ili suočavanje pred ponorom smisla čija se objektivna realnost gubi u vrtlogu velikog plavetnila?
Kucam, udaram prstima po tastaturi, slovo po slovo, čineći takve pokrete da bi me neko ko me posmatra sa strane mogao uporediti sa onim violinistima na Titaniku koji uprkos katastrofi i dalje sviraju.

22. januar 2015.

Advertisements

Jedan odgovor na “Veliko plavetnilo

    • Да.
      …има нечег растаначког, опраштајућег…
      Посебно стога што је недуго после Великог плаветнила Чаробњак подигао шатру, колико се сећам.
      Извини ако грешим и коригуј овај коментар према мери истине.
      Много поздрава шаљем!

    • Pretpostavljao sam da će doći do nesporazuma, (naročito kod onih koji me dobro poznaju), zato sam na kraju posta “Veliko plavetnilo” i postavio datum njegovog nastajanja kako bih otklonio bilo kakvu povezanost sa prethodnim postom. Naime, prethodni post je napisan u trenutku dok sam čekao rasplet oko toga da li imam nešto „tužno“ u glavi ili ne, to jest, snimanje i rezultat snimka mog mozga na Instititutu za radiologiju.
      Pre 3-4 dana, u tri i četrdeset, tačno u određeno vreme, išao sam preko popločanog hodnika Instituta za radiologiju i nestao iza mlečnobelog neprozirnog stakla bolničkih vrata…
      Jebiga. Iako je sve udešeno da se što kraće ostane u tom privremenom mestu, u gužvi svih tih lica i autoriteta u zelenim kombinezonima izgledalo mi je kao da se sve vrti i sve stoji u mestu…
      Priča je sledeća:
      – Doktor: „Kortiko-subkortikalno, u centru semiovale i koroni radijati prisutne su subsantimetarske t2f/flair hiperintezne promene najviše uz okcipitalni rog bočne komore dijametra do 8mm.“
      – Ja: „Doktore. Ne razumem se ja u ekstracelebralni likvorski prostor, komorni sistem, perenhim, fokalne lezije bele mase, foramen magnum, pontocerebralne uglove, masne ćelije i kraniocervikalni prelaz. Recite mi otvoreno. Taj dijametar od 8 mm, jel to tužna balada?“

      A do tog trenutka 1000 slika u glavi jer neizvesnost može biti preteška večna tirada…
      E taj nepoznati ishod, taj rascep vodi u provaliju nemira s neravnopravnom borbom protiv vremena… I baš u to vreme, 9 dana pre zakazanog snimanja, (a zakazano je pre tri meseca), nastao je i post „Deveti dan neizvesnosti“. Naravno, sada, 3-4 dana posle snimanja mnogo mi je lakše da pišem o tome. Ćudno, ali je tako. Srećan je svako ko nema ništa u glavi. 🙂
      Pozdrav Stanimire!

      P.S.
      Ujedno, ovaj komentar posvećujem svima koji su samnom ćutali. Hvala Vam! 🙂

    • Збунили су ме виолинисти… одсвирали су ноте које су ме асоцирале на претхиодни пост, а ја сам проклети уцелинитељ, и ето…
      Па још и она тишина која је обавила твоје одсуство.
      Извини.
      И сва сва сва сва подршка, наравно!

    • Nemoj da se izvinjavaš Stanimire. Planirao sam da napišem post o tome i razjasnim sve, al’ eto, nije mi se dalo.
      Značila mi je podrška svih Vas.
      Pozdrav! 🙂

  1. Drago mi je da je sve O.K.
    Prodjoh i ja sličnim putem skoro pa te razumem, svako dobro.

  2. Предходни пост је био јако забрињавајући.
    Када Чаробњак замоли за ћутање… ух!
    Важно је да је све у реду. Свако добро желим! Најдобро! ☺️

  3. Датум ме умири. Коментари узбуркаше поново.
    Добро је.
    Мирно море, Пикс. А у глави имаш нешто. Пространство!
    П.С.
    Пространство. То није исто што и празнина. Никако.

Komentar:

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.