Sunce tuđeg neba

Obećao sam ćerki da ćemo posle pijace ići na sladoled. Dok smo se približavali, na nekih 20 metara od poslastičarnice, odvojila se od mene i potrčala. U bašti je bilo nekolko praznih stolova al’ samo jedan na suncu. I ona je baš tu sela. Tatina ćera, pomislio sam, voli sunce. S’ rukama ispod dupeta, nervozno je mlatarala nogama i čekala da dođem…

– Tata, ‘el mogu deset sladoleda – pitala je kad sam se približio.

Teški cegeri usekli su mi prste. Odložio sam ih i seo pored nje.

– Ne Minja, možeš samo tri kugle. Uzmi ili ostavi – glumio sam strogoću.
Uzimam, rekla je. Od čokolade.

Bašta “Stelle” je u samom centru grada. Puno ljudi. Subota. Lep sunčan dan. Gustirao sam espresso i uživao u pogledu sve dok mi pažnju nije skrenuo razgovor sa susednog stola iza mojih leđa:

– Skini te naočare za sunce da ti vidim oči.
Zašto?
Daj molim te… K’o da gledam ugašen televizor.
Nije daleko od istine – rekla je.
Nemoj ovde. Gledaju nas ljudi.
Smetaju ti suze? Neprijatno ti je? Da te podsetim, upravo si mi rekao…

U tom trenutku poželeo sam samo jedno – da ustanem i odem. Saznanje o patnji koja se ticala drugog uvek me je na neki način pomerala. To što patnja nije lično moja ne znači da me nije dotakla. Pozvao sam osoblje, platio račun i pošao s’ Minjom da opere ruke. Nekoliko dečaka i devojčica sedeli su oko gradske česme. Na licima su nosili dosadu. Slika sasvim obična… Devojčice sa rolerima, dečaci na biciklama… A koliko juče, devojke u haljinama micale su svojim oblinama pred očima uštogljenih mladića. Uplakane majke, ponosni roditelji, očevi s’ fotoaparatima… Tu, na istom tom trgu, ta ista deca, imala su svoj tradicionalni maturski ples.

– Tata, kupi mi balon – trg’o me Minjin glas.
– OK, al’ imam i ja jednu ideju.
Koju tata? Jel onog konjića od kineza?
Ne… Mislio sam da kupimo mami cvet. Hoćeš?
Hoću tata, ali ja da joj dam. Važi?
Dogovor Minja?
Dogovor tata. I nemoj da je zoveš. To je naša tajna, znaš?
Znam.

Namerno smo pozvonili. Kad nam je otvorila vrata u njenom držanju primetio sam olakšanje zbog završenih dnevnih poslova. A onda se s’ cvetom u ruci pojavila Minja. Primetno iznenađena, klekla je pored nje i uzela cvet. Vrteći šakom, šaljivo je konstatovala:

– Vi niste normalni… Gde ste bili do sada?
– Ne znam ženče, odgovorio sam, ali znam gde smo sada.

Iz hodnika stana video sam suncem obasjanu sobu, i sto, i stolicu, i policu s’ knjigama, i pored tastature moje postrojene olovke… Znao sam da imam priču ali nisam baš siguran da ću umeti i da je ispričam. Na kraju, ovo i nije priča, već nesvesna odbrana od nečeg napadnog, nametnutog, i tuđeg.

Advertisements

26 responses to “Sunce tuđeg neba

  1. Majstorski si naslikao sliku jedne divne višeslojne stvarne ljubavne priče 🙂 . Mnogo volim stvarne ljubavne priče. Hvala ti 🙂 .
    I da vam traje, i traje, i traje 🙂 .
    I da… Minja je divno ime, nose ga obično vrlo posebne devojčice 🙂

  2. Имао сам напоран дан…
    А, онда ова магија…
    Након овог времеплова, пожелео сам нешто нежно, топло, мило и тихо. Не знам шта је то, али знам да ме сваки твој пост оплемени и подстакне на нешто исконско и узвишено! И видиш, за мене то је све.
    И, одатле нема даље!!!
    Мој искрени и дубоки наклон, Мајсторе!

  3. Porodicu treba shvatiti kao istinsko i najveće bogatstvo, a ne kao sigurno mjesto za odbranu… ipak, nadajmo se da si se (ne)svjesno i odbranio od iskušenja… 😉

    • Aneta, imao sam (ne)svesnu potrebu da napišem to što sam ćuo i video. Da izbacim to iz sebe… Nije porodica mesto za odbranu već je pisanje moj način odbrane. Pozdrav! 🙂

  4. Potpuno razumem i verujem da zahvaljujući pisanju ćovek zaista i jedino tako može da krene dalje, da otkoći taj trenutak koji je zamrznut u sećanju i da ga nadogradi nekim sledećim puno lepšim i bitnijim događajima. Pesma je nekako zaokružila priču, šta znam…

    • Da, saglasan sam sa tobom Daisy, a što se pesme tiče slična je dijalogu čiji sam deo opisao u postu. Pozdrav! 🙂

Komentar:

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s