George’s St.

klati se privezak retrovizora
bicikla sa konca
farovi na putu pomračene svesti
zveket šupljeg lonca

ajmo gusari viče veterinar
nije smak sveta
to je samo pedala il neka jebena šala

a šta se zapravo zbilo

pas ga je ujeo kaže slučaj na heroinu
isplazio je jezik
i rascepao mu svest
ali to nije vest

(i upita)

tako mi našminkanog oka
ko sam ja
dok u retrovizoru gleda
transvestita što igra na crno
kao svedoka

dajte molim vas
uzviknu policajac
ko je taj izopačeni lik
borhes ili neki pajac

ha / ha

vama su činjenice bitne
on je isprdak noći
klasični mesijanski kompleks
(smeje se na kriške doktor iz hitne)
emotivni manipulator
samoproglašeni bog
strah i trepet komentator
loner demagog

*

Pesma je prvi put izgovorena na oproštajnoj večeri kao zdravica povodom zatvaranja izložbe posvećena uskom krugu ljubitelja street-dark fotografije, (bez blica i lica), a koju je po sećanju ispričao čistač hodnika posle uviđaja zbog pada sa stepenika autora izložbe. Autor, (koji je imao vertigo a greškom je popio prozak), po pričanju jednog posetioca sada piše basne o psima za jednu malu tiražnu kuću u jednosmernoj ulici George St. bez broja i cveća u ambijentu izvitoperenom krivim ogledalima prividno oponašajući samodovoljnost. Na rešetki kapije gde je nekada bilo sanduče za pisma i tabla “pas ujeda” – sada stoji:

nema više staze
ni posete
ni pitanje tek po koje

samo autostrada svesti
iste vesti
i paranoje