Pitanje srca

Čovek iz članka, (objavljenog u wordpressovom blogu), dakle potpuno izmišljeni lik, šeta se ulicom, (izmišljenom za potrebe članka), i u ruci, (za priču), drži mobilni telefon da slika izmišljenu devojčicu pored izmišljene fontane. Ali izmišljena devojčica uzima srebrni karmin i pogađa stvarnog čoveka u oko. Tako praznina dobija formu i stvarni čovek polazi u potragu za svedocima ali mu na korak-dva svi okreću leđa i kao baloni napunjeni helijumom odlaze u podnožje oblaka. Sve to, sa strane, sa pristojne udaljenosti posmatra stvarni očevidac. “Da li mogu da vam pomognem?” pita očevidac. Stvarni čovek pokazuje na karmin, ali se karmin koji je izmišljena devojčica bacila podig`o sa zemlje i ostao da lebdi. Za sve to vreme izmišljena ulica je kao na pokretnoj traci klizila mimo njih. “Da li mogu da vam pomognem?” ponovo pita očevidac stvarnog čoveka i pruža mu blok i olovku koji su se niotkuda stvorili. “Napišite šta se dogodilo, svakako će vam tražiti izjavu”. Ali ni stvarni čovek nije potpuno stvaran… Gladajući u karmin koji lebdi oči mu povremeno izlaze kao da su na oprugama, (kao onoj kukavici na zidnom satu). Ipak, uzima blok i olovku i prilazi klupi pored izmišljene fontane ali kad’ je stavio blok on sklizne sa klupe iako je u prvi mah izgledala kao da je vodoravna. I srebrni karmin pao je na zemlju. Kandže vodenog mlaza fontane počele su da svetle a devojčica je odletela na krilima pobede u odgonetku budućeg vremena. Stvarni čovek je ustao, i na veliko iznenađenje većine nestvarnih prolaznika ušao u fontanu, ostavio svoje nasukane misli i nestao u magli…

 *

Kad je izaš`o iz kade seo je sve to da napiše, a onda je pokazao ženi svoj novi post:

Čovek iz članka, (objavljenog u wordpressovom blogu), dakle potpuno izmišljeni lik, šeta se ulicom, (izmišljenom za potrebe članka), i u ruci, (za priču)…

“Znam, već sam ga videla” kaže,  pružajući mu blok sa crtežom koji je njihova ćerka nacrtala.
A onda je dotrčala i ona:
“Tata, jel vidiš? Kao ulica koja klizi, i devojčica, i sve kao neki baloni…”
“Lepo je… A kako da nazovemo to što si nacrtala?“
“Ne znam tata, to nema veze. Sve je izmišljeno. I zašto mora da ima ime? Sve je to pitanje srca kako ti kažeš u onim tvojim pričama kad te izmišljeni svet u kome živiš stigne pa ti se učini kao da je ulica stala.”

Advertisements

5 responses to “Pitanje srca

Komentar:

Molimo vas da se prijavite koristeći jedan od sledećih načina da biste objavili svoj komentar:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s