Buđenje

budjenjeUstala je naglo, uvukla stopala u meke plišane papuče i povukla težak pamučni bade mantil sa masivne kožne fotelje. Bacila je pogled na krevet iz kog je izašla i videla ga kako nepomičan spava. Ni jednim pokretom nije pokazao da zna da je tu. Da je ustala… Od kako je s’ njim uvek se osećala usamljenom. On je u odnosu na nju posedovao aroganciju i opasnu sposobnost da razara sve njene postupke, misli, i želje…
Šnalom je skupila kosu, otišla do kuhinje, i u čašu ubacila veliku šumeću tabletu. Uključila je aparat za kafu i tankim prstima sa bordo nalakranim dugim noktima izvadila „Esse Mentol“ (super slim cigarettes for the stylish leader), podigla nogu na stolicu i zapalila…
Taj i takav život za nju je bio bliži životu marionete nego životu jedne samosvesne žene. Osećala je to kao žig. Osim dugogodišnje jednoličnosti, zanimanja po ustaljenom rasporedu, pokornosti propisima, principima i običajima, šta je doživela? Bezvoljnost, prepuštenost, i prividnost sreće koja u suštini i nije sreća nego lagano umiranje svega u njoj. Sama, u oblaku dima, videla je kroz odškrinutu podsvest, magličast, i kao celofan providan štit kojim se ogradila od životne istine.

– Ne, ne. To nisam ja. Ne mogu više…

Iz razmišljenja je trglo pištanje aparata za kafu. Po jutru se dan poznaje…

20 thoughts on “Buđenje

  1. Pištanje aparata za kafu kao znak izlaska iz monotonije i otvaranje vrata za neke nove snove i novi život – takav je kraj u mojoj glavi. Optimizam i aktivnost, bez učmalosti i prividne sreće 🙂 Pozdrav!

  2. Uh kad se udruži trzanje uz prasak ili vrisak… po tom i takvom početku jutra dan će prepoznati – njenu odluku da menja… Sve smo mi imale nekada slična budjenja, neke se bude upravo sada… 6.55h… samo da im jutro ne protekne mirno, ne bih želela…
    Hvala Pixel.

  3. „Не, не. То нисам ја. Не могу више.“
    Реченица која одаје да није била свесна тога ко је и колико може, и онда уз пиштање апарата за кафу, пробудила се свеснија него икада да даље неће моћи ништа мање.
    Тако ја то осећам и видим.
    (Не знам ко је аутор ове мисли али је прелепа мисао) – Човек није свестан онога шта и колико може, док га околности не натерају на то.

Komentar:

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.