Jesen

Ubacio sam „kreku“ iz podruma. Ne možemo više da plaćamo struju.
Kupili smo ugalj – „Sušene Vreoce“. Uzela žena preko sindikata 2t.
Spremio ja stare novine, upalio. Gledam ono staklence…
(Još kao klinac voleo sam da sedim pored vatre).
Na moje oči je puklo.
Krpom skidam ostatke stakla, uzmem meru i sjurim se niz hodnik u podrum.
Skinem poklopac stare TA peći i brusilicom isečem parče lima.
Vraćam se. Osećam dim. Moram da provetrim.
Ćunak mi zbog hladnog vazduha  kondenzuje.
Crno kaplje.
Podmećem novine…

„U Srbiji je od 1. do 20. oktobra održan popis stanovništva koji je potvrdio prethodne strahove demografa. Srbija je izgubila oko 300.000 ljudi za manje od jedne decenije.“

Novine ne čitam. Skupljam ih zbog loženja. Samo sam bacio pogled…
Setih se šta mi je rekao čovek dok sam onomad čekao ženu na klupi ispred bolnice. Sedeo je pored mene i pušio cigaretu za cigaretom.
Rekao je:

Prijatelju, čudna smo mi zemlja.
Bog je na naš atar stavio pepeljaru.